Збирке

Аутори који су учествовали у раду Колоније различитих су поетика, концепција и преокупација по питању форме, теме и медија. Урбани и рурални пејзажи, однос према прошлости и будућности, антиподи живота и смрти, насиље, уништење, опасност која вреба, неизвесност, ефемерност, усамљеност, неостварена комуникација, само су неке од тема.

Контрадикторан дух епохе донео нам је збирку у којој је видљив традиционални, али у исто време, и истраживачки приступ сликарском медију. Збирка представља својеврсну кохезију дела од миметичких (импресионистичких, надрелистичких), до доминантних апстрактних (апстрактна фигурација, апстрактни пејзажи; апстрактни експресионизам, геометријска апстракција – супрематизам, монохромно и минималистичко сликарство). Од лирске апстракције преко изражавања несвесног и приступа сликарству као акту личне драме, жеље да се изазову одређена душевна стања у сликарству, до арте повере и коришћења материјала који су порозни како би подвукли сукоб између нечега насталог у природи и онога што је створио човек, до енформела и раскида са традиционалним одликама реда и композиције. Ту се може укључити, и кретање ка нечему потпуно другачијем, ка неприродној, негеометријској, нефигуралној формалној заокупљености уметника.

Уочљив је утицај идеје концептуалних сликара да је уметност концепт, и да се „пиктуралним средствима показује, приказује и значењски комуницира концепте слике, сликарства и уметности“. Постминималистичка теорија сматра базичне елементе супериорним и истиче надмоћ чисте сензације, било да је она свесна или подсвесна. Збирка је конципирана као интегрална целина која се континуирано увећава са намером да се прате нове појаве на свременој ликовној сцени и допуне евентуалне празнине.