Од оснивања Спомен-музеј и меморијални парк посетило је преко пет милиона људи. Посете се организују тако што почињу у Спомен-музеју, а завршавају се у Меморијалном простору. Посетилац не само да сазнаје о овом догађају, него да га упоредо и доживљава.
У складу са захтевима новог времена 2003. године приступило изради нове поставке, јер је стара временски, естетски и идеолошки била превазиђена. За рад на њој ангажован је читав тим разнородних стручњака. Аутори су историчари: Станиша Бркић, Милан Кољанин и Ненад Ђорђевић. Аутори дизајна поставке су Игор Степанчић и Ирена Пауновић, примењени уметници. Конципирана је тако да хол доњег нивоа Музеја буде намењем различитим уметничким и документарним изложбама и другим уметничким садржајима. У пространијем, галеријском делу доњег нивоа ”Петар Лубарда”, стално је изложен циклус – легат од 27 великог слика ,,Крагујевац 1941”, које је уметник 1969. године поклонио Установи.
На горњем нивоу је стална, мултимедијална поставка ,, Крагујевачка трагедија 1941.” Из ње су избрисане све примесе било које идеологије, извршена је ревизија података, изложени су мање познати детаљи и документа који раније нису излагани, као и они новооткривени. Интервенције на ентеријеру су сведене на минимум, јер се за презентацију документарног материјала уводе лаки и брзо промењиви елементи савремене технологије, као што су компјутери и видео пројекције холо – скрином и тач скрином и уместо класичних паноа, модерни билборди са специјалном фолијом и расветом. Легенде испод докумената и фотографија, као и поруке стрељаних дате су су двојезично, на српском и енглеском. Део поставке су и скамије (школске клупе) из ратног периода пренете у Музеј из Прве крагујевачке гимназије. Тако је нова поставка задовољила све категорије посетилаца, почев од деце предшколског узраста до високих државних и других делегација и гостију. Да би се стечени углед и реноме задржао подразумева се њено стално допуњавање и осавремењавање новим документима.
Уметничка дела у оквиру сталне музејске поставке
У оквиру сталне музејске поставке налазе се три скулптуре. Две, изведене у поцинкованованом лиму, представљају поларизоване целине. Прва, ”Продор ка истоку”(Ото Лого, вајар, 1975.), симболизује моћног орла, односно, фашизам на почетку рата као велику, злосутну птицу, а друга постављена на супротној страни, ”Смрт мастодонта” (Ото Лого, вајар, 1975.), је моћна птица на крају рата, претворена у безобличну масу поломљеног метала.
Инсталација ”Крагујевачки октобар” (Нандор Глид, вајар,1975.) је у самом центру горњег дела музејског простора и састоји се од две различите целине. Једна, начињена од оригиналног немачког оружја и шлемова, представља наоружане, деперсонализоване војнике са митраљеским цевима упереним ка другој групи, ужаснутим, изрешетаним жртвама.
Свечани портал на горњем нивоу музејске зграде уоквирен је бронзаним фризом ”Мајке” (Никола-Кока Јанковић, вајар, 1975.). Стилизованим облицима представљена је тужна поворка жена са црним марамама на главама; уздржане су и достојанствене у свом болу, дубоко закопаном у дну њихових срца.