Све активности Спомен-парка „Крагујевачки октобар“ усмерене су ка трајном обележавању трагедије 21. октобра 1941. године као велике опомене, али и позива на мир и толеранцију. Важан начина неговања живе културе сећања остварује се кроз уметничку манифестацију „Велики школски час“, једну од најстаријих те врсте у земљи.
Прве комеморације у Шумарицама, 1953.
Акедемија под именом „Велики школски час“ први пут је одржна 1944. године у Крагујевцу, а прва манифестација на самом месту, поред хумки у Шумарицама 1957. године. Од 1963. године организацију преузима Спомен – парк „Крагујевачки октобар“’. Тада добија нову физиономију: садржи елементе одавања поште стрељанима и елементе уметничког програма. Током комеморативног дела интонирала се химна, полагани су венци, говорили су преживели са стрељања и преношене кратке вести са светских ратишта. Уметнички део чинио је избор прозних и поетских текстова из постојећег родољубивог штива, у наступу драмских уметника као и учешћу познатих хорова и оркестара. Такав програм, прилагођен новим захтевима, од 1964. године са почетком у 11 сати и трајању од 45 минута, почео је стално да се одржава код ”Споменика стрељаним ђацима и професорима”. Од 1971. године формира се Савет „Великог школског часа“ на републичком нивоу који утврђује концепцију, садржај и програм манифестације, бира књижевника који ће посебно писати поему за извођење, редитеља и композитора, који ће стварати оригиналну музику за ту прилику, што је била новина у односу на претходни период.
Душко Радовић био је аутор поеме „Црни дан“ која је изведена на „Великом школском часу“ те 1971. године, редитељ је био Здравко Шотра, који је поставио основе његовог сценског идентитета, а композитор Константин Бабић. Интонирањем химне и полагањем венаца и даље почиње сваки „Велики школски час“, а од 1991. године претходи му парастос који служи еписком Шумадијске епархије са свештенством. У програмима је учествовало је више од 50.000 извођача, реномираних уметника свих профила. До 2022. године написано је и изведено 38 поема и драмских дела и 36 оригиналних музичких дела, што преставља право уметничко богатство које даје допринос српској књижевности и музици.
Погледајте списак извођача овде.
Програму Великог школског часа сваке године присуствује више хиљада људи, затим највиши државни функционери, председник, премијер и министри, као и амбасадори многих држава Европе и сви они полажу венце на гробницу стрељаних ђака и професора. Посредством Телевизије Србије, која манифестацију директно преноси, прати је преко милион гледалаца, за сваки њен програм акредитује се по 50 новинара из исто толико редакција. Ова манифестација помогла је да крагујевачка трагедија буде перципирана у земљи и у свету као симбол страдања невиних, са поруком да се не заборави и никада не понови. Својим универзалним значењем и порукама допринела је да Крагујевац 1982. године са градовима сличне судбине буде оснивач „Светске уније градова жртава рата, градова мира“. Генерални секретар УН, Перез де Куељар доделио му је високо признање „Курир мира“, 1988. године је добио „Медаљу мира“ од француског града Вердена, а 7. децембра 2011. године Скупштина Републике Србије прогласила је 21. октобар државним празником, Даном српских жртава у Другом светском рату.
