Манифестацију „Октобру хододарје – ОКТОХ“, у организацији Спомен – парка „Крагујевачки октобар“, чини низ концерата камерне музике, где познати уметници из земље и света дарују своју уметност успоменама на ђаке и становнике Крагујевца, стрељане октобра 1941.године. Концерти се одржавају у време октобарских свечаности, непосредно пре и после „Великог школског часа“.
Идејна вредност манифестације садржана је у речи и појму „хододарје“- што зачи даривање стваралачких и извођачких дела октобру и миру, па отуда и скраћеница ОКТОХ-октобру хододарје.
Оснивањем Савета 1975. године, састављеног од еминентних стручњака из области музике као што су били Миодраг Азањац, флаутиста и професор на ФМУ у Београду, затим Златан Вауда, познати композитор, Младен Јагушт, познати диригент и професор, Мирослав Чангаловић, оперски певач и други, започиње њен вишедеценијски рад. Савет је заједно са организатором сваке године доносио програм манифестације и вршио избор извођача. У организацији и реализацији програма сарађивали су са Музичком школом „Др Милоје Милојевић“ у Крагујевцу и са Музичком омладином Србије која је имала огранак у Крагујевцу и са мањим корекцијама, таква пракса је остала и до данас.
Тада је договорено и до данашњих дана остало да ОКТОХ има низ од најмање пет музичких коцерата који ће се одржавати у време октобарских празника, непосредно пре и после Великог школског часа и то у Свечаној сали Крагујевачке гимназије.
Од 1996. године програм је проширен, па је интересовање у граду за ОКТОХ постало веће, тако да се концерти од тада не одржавају само у Свечаној сали Гимназије, него и у салама у граду које су могле да приме више посетилаца: сали Театра „Јоаким Вујић“, великој сали Дома синдиката, Старој скупштини, Музеју „21. октобар“, у цркви и пространом холу Друге крагујевачке гимназије. Од тада су довођени и џез музичари, биг-бенд музика, опера, црквена музика и слично, па је временом ова манифестација доживљавала трансформацију и приближавала се укусу свих слојева публике, а нарочито млађој генерацији.
Током година своју уметност даривало је Крагујевцу више од 4500 реномираних уметника из земље и света, међу којима је више од половине било младих, одржано је преко 300 концерата, а концерте је посетило преко 40.000 посетилаца.
На концертима ове манифестације наступали су и даље наступају солисти, камерни ансамбли, хорови, џез оркестри, филхармоничари, балетски ансамбли, камерне опере и остали музички уметници различитих профила и уметничких опредељења из земље и света. Тако су на ОКТОХ-у наступао велики број хоровима и ансанблима: Филхармонија малдих „Борислав Пашћан“, ансамбл „Ренесанс“, Хор „Обилић“, хор „Браћа Барух“, Гудачи Светог Ђорђа, Градски хор „Лицеум“-Крагујевац, Мешовити хор „Кир Стефан Србин“-Крагујевац, Кипарска филхармонија и чланови балета Народног позоришта из Београда, Џез оркестар РТС, Collegium musicum, Хор Музиколошког института САНУ и многи други. Биле су изведене и две камерне опере: „Тајни брак“, Доменика Чимароза (ансамбл камерне опере Маделнијанум, Београд) и „На уранку“, Станислава Биничког (ансамбл професора и студената ФИЛУМ-а, Крагујевац). Од уметника – солиста била су имена попут: Радмиле Смиљанић, Милке Стојановић, Живана Сарамандић, Миодрага Азањаца, Николе Рацкова, Душана Јакшића, Оливера Њега, Александара Шандорова, Радмиле Бакочевић, Милице Барић, Тамаре Милошевић, Ирене Зарић, Бориса Краљевића, Гордане Томић, Тине Миливојевић, Сузане Петричевић, Романа Симовића, Александра Шандорова, Александра Сердара, других, као и ученици и професора музичке школе „Милоје Симовић“. Било је пуно страних уметника –дародаваца из Кине, Русије, Кипра, Грчке, Мађарске, Бугарске, Аустрије, Немачке, Италије и Велике Британије.
Тако се временом ова значајна музичка манифестација из првобитне оријентације ка камерној музици, развила у манифестацију модерних форми где су заступљене разне врсте музичког изражавања, а да притом и даље се држи врхунског квалитета. Том оријентацијом она је стала раме уз раме уз најзначајније манифестацијама у Србији тог типа.
