19.09.2024. у 20 часова
Изложба “Дијалог о бесконачности” уметничког пара Весне Зарев и Зорана Вранешевића обухвата серију дигиталних цртежа Весне Зарев и скулптура и објеката Зорана Вранешевића. Аутори изложбе се у свом раду, кроз индивидуалне поетике и различите медије изражавања, баве испитвањем математичког, филозофског и теoлошког тумачења појма бесконачности.
Цртежи Весне Зарев припадају циклусу радова “Бинарне структуре” чији је процес разраде започет 2017. године и који проистичу из испитивања апстрактних модела математичке интерпретације бесконачности.
Цртежи су изведени промишљено према принципима математичког реда, правилности, успостављања логичких веза у поступку грађења орнаменталних нумеричких структура са потенцијалом бесконачног раста. Орнаментална грађа цртежа је референца о структури заснованој на расту, метафора за облик изведен из природног процеса развоја, који теоретски никад не престаје.
Универзалност орнаметалног мотива, заступљеног у свим временима и цивилизацијама, изван своје естетске функције, може се тумачити као знаковни језик изражавања нематеријалности у настојању да се прикаже лична рефлексија система бесконачности у датом временском и просторном оквиру.
Скулптуре и објекти Зорана Вранешевића су одабир радова из два циклуса “Пластичке везе” и “Бесконачна слојевитост” који су започети 2015. године. Радови су базирани на истраживању бесконачности, кроз прожимање стуба и орнамента у стваралачком изразу. Стуб и орнамент су узети као једни од најснажнијих симбола људске цивилизације. Орнаментална форма која је без почетка и без краја и форма стуба која у метафизичком смислу повезује тло и небо, хоризонталу на којој се одвијају свакодневне активности и сферу неба у којима владају другачије законитости. Циљ овог истраживања је досезање до основног, есенцијалног елемента стуба и орнамента. Понављањем основног градивног елемента из кога настају скулптуре и објекти сугерише се бесконачни ток који повезујем са мисаоном, умно – срдачном молитвом која се константно понавља. Отац Тадеј “Какве су ти мисли такав ти је и живот”.
Весна Зарев рођена је 1977. године у Врању. Дипломирала је 1999. и магистрирала 2004. године на вајарском одсеку Факултета уметности у Приштини. У статусу самосталног уметника је од 2009. године.
Изражава се кроз различите медије: скулптура, инсталација, цртеж, дигитални цртеж, фотографија. Приредила је десет самосталних изложби: “Дијаграми осећајности”, Блок Gallery, Београд (2017); “Процес”, Галерија ISSU “Перпетуум Мобиле”, Београд (2016); “Нити 1”, Културни центар Магацин, Београд (2009); “Распони”, Модерна галерија Народног музеја, Крагујевац (2008); “Нити”, Народни музеј, Врање (2008); “Проток”, Културни центар Магацин, Београд (2008); “Златни рез/Сецтио ауреа”, Галерија “Хаос” (2007), Београд; “Златна капија”, Народни музеј, Врање (2007); Магистарска изложба, Галерија Дома културе “Студентски град”, Београд (2004); “Трен”, Галерија Студентског културног центра, Београд (2002). Учествовала је на бројним националним и међународним групним изложбама, симпозијумима и радионицама. Иницирала је и реализовала пројекте који се баве уметношћу у јавном простору. Више радова налази се у јавним и приватним колекцијама савремене уметности.
Зоран Вранешевић (1967., Ариље) Дипломирао 1998. и магистрирао 2002. године на вајарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду. Члан УЛУС-а од 2000. године. Ради као професор у ТЕХНОАРТ Београд од 2000. године.
У свом уметничком раду осим скулптуре изражава се инсталацијом, цртежом и фотографијом. На ликовној сцени је присутан од 1995. године. Реализовао је 12 самосталних изложби: Галерија Блок, Београд (2021); Галерија УЛУС, Београд (2018); Галерија 73, Београд (2017); Галерија Улус, Београд(2016); Музеј Херцеговине, Требиње (2010); Градска галерија, Ариље (2010); Галерија “Магацин”, Београд ( 2008); Галерија СУЛУЈ, Београд (2008); Мала галерија УЛУПУДС-а, Београд (2008); Модерна галерија Народног музеја, Крагујевац (2007); Галерија Студентског културног центра, Београд (2003); Галерија Коларчевог народног универзитета, Београд (2002). Учествовао на многобројним националним и међународним групним изложбама, симпозијумима, радионицама. Реализовао четири скулптуре у слободном простору. Поред низа студентских, добитник је и следећих награда: Награда за скулптуру, Друго београдско тријенале цртежа и мале пластике, Уметнички павиљон “Цвијета Зузорић”, Београд (2015); Награда за скулптуру, Тринаести међународни бијенале уметности минијатуре, Модерна галерија Културног центра, Горњи Милановац (2016). Дела му се налазе у приватним и јавним колекцијама савремене уметности.
Живи и ради у Београду.