Прва и најважнија улога музеја је да буде репоситоријум уметничких дела, а његова мисија је да се брине о делима из својих збирки за добробит садашњих и будућих генерација. Рад Градске галерије Мостови Балкана у оквиру Спомен-парка Крагујевачки октобар представља доследну реализацију програма развоја Установе, планираног још у периоду од 1971. до 1975. године, којим је предвиђена изградња уметничке галерије као потврда да један покошен град наставља да живи. Тада је израђен главни пројекат будуће галерије у оквиру меморијалног простора, а планирано је било организовање и уметничке колоније.
Музеј 21. октобар, у чијем саставу ради и Галерија, у оквиру своје музејске делатности прикупља добра од посебног значаја, трезорира их и проучава. Чињеница је да идентитет сваког музеја дефинишу колекције које он поседује. Уметничка збирка је седма збирка ове Институције и формирана је на основу откупа и донација дела. Политика ширења уметничке под-збирке Мостови Балкана специјализованог типа, усмерена је ка високо естетизованим артефактима савремене уметничке продукције у земљи и иностранству. Уметничка под-збирка Мостови Балкана и под-збирка Међународно Бијенале АРТиЈА, броје 339 уметничких дела која су заведена у службене књиге Спомен-парка и саставни део су Уметничке збирке Спомен-парк Крагујевачки октобар.
Галерија Мостови Балкана својом делатношћу у оквиру Спомен-парка доприноси презентовању, очувању и унапређивању културно-историјског сведочанства једног времена етаблираним и оним мање познатим савременим достигнућима из области уметности. Циљ је да се кроз савремену уметност, како је и предвиђено поменутим програмом развоја установе Спомен-парк, подстиче интересовање јавности за прошлост и садашњост мултикултуралног друштва попут нашег, затим неговање публике и њено информисање. Уметничка збирка Спомен-парка подиже свест о коегзистенцији, различитим културним перспективама истовремено подстичући кроскултурални дијалог.
Формирањем Галерије у оквиру установе Спомен-парк Крагујевачки октобар 2005. године реализован је Програм развоја Установе из 1971. године, стога сматрамо да је Галерија Мостови Балкана неодвојиви део исте.
Катрина Бабић, виши кустос-историчар уметности
Ненад Ристовић, кустос-магистар сликарства